U morima sveta ovoga,

Umovi mnogi tonu,

Šest ih ima zbog toga,

Za zelenim hastalom klonu.

Ruke im bezvoljno imaju nešto,

Pogledi se gube na listovima,

Mlake face u propas’ idu, a što ?

Pa, jer Čarli svoj kompjuter ima.

Slabašni mozgovi, zenice se šire ,

Prsti se koče, uzalud im dana,

Kroz glavu vetrovi pire,

Na sećanju velika rana.

Jedan je na samrti već,

Svoj život proveo je u boji,

Ostala mu je samo jedna reč,

Reč koja na krstači ima da stoji.

Par noći neki nose od dasaka odelo,

Bog da im dušu prosti,

Varali su smelo,

Od šes’ za stolom ostale su samo kosti.