Kad’ se najmanje nadaš,

U tami hodnika dugog,

Možeš silno da stradaš,

Od udarca štapa grdnog.

Smrt u mantilu plavom,

Ako ga ugledaš beži,

Bez obzira glavom,

Tamo kud ti srce teži.

Kanta u čošku ne stoji tu bezveze,

Tajno oružje njihovo je to,

Ni iza ormana uglavnom bez reze,

Sakriti se nemožeš – njihov je moto.

Steenice su iz zlobe mokre,

Neko vrat slomiće,

Kifle u prodaji nekako su gorke,

Smrt od zlobnih tetkica doćiće.